Rarog je nastao na betonskom zidiću, u mračnom portunu, na šporkom muletu.

Sad svi vole dizajnirat suvenire, zašto ne bi i ja? Dupine, lavandu, možda galeba s natpisom ciao bella, lagano neki fjaka magnetić kojeg bi kupili ljudi koji samo trče okolo i ne znaju ko im glavu nosi.

Ne mogu. Ne iz principa, nego jer bi mi bilo muka.

Znam kako ovo mjesto stvarno izgleda. Znam kako miriše. Na more, na friškinu, a tu i tamo i na užeglo smeće na užarenom betonu. Znam tko ostaje i tko odlazi i zašto. I znam da je prava ljubav prema svom gradu ona koja vidi gadost i lipost i voli ih jednako.

Rarog su ta dva lica:

• KALE su kamen i koordinate, arhitektura koja nas nadživljuje.
• BEŠTIJE su cipli, žohari, rakovi govnari i bagudine: karakteri koje svi poznajemo, koji preživljavaju sve i ne traže pljesak za to.

Vrhunski tekstil. Nula glume.